U prvom tekstu pozabavili smo se razlikom između izvornih i neizvornih govornika u ulozi profesora, nedostatku "talenta" za jezike i šta raditi u tom slučaju, koliko je gramatika važna i zašto učenje jezika u zemlji u kojoj se on govori kao maternji i nije tako sjajno. A evo još nekoliko mitova o učenju stranih jezika.
Individualna nastava je najproduktivniji vid učenja. Istina je da je profesor fokusiran samo na vas, prati vaš tempo i u potpunosti se prilagođava, ali je profesor zapravo taj koji sve vreme ima inicijativu.
Profesor uglavnom postavlja pitanja, prilagođava svoj nivo jezika jeziku polaznika, pa su takve govorne situacije gotovo savršene, dok se u realnom jezičkom okruženju niko ne prilagođava vašem tempu i nivou.
Rad u grupi pruža simulaciju realnog jezičkog okruženja, gde polaznici moraju da pronađu najbolji način da nešto objasne, naročito ako drugi polaznik nema isti nivo znanja. Pored toga, u grupi se može učiti i na tuđim greškama, što se ne dešava na individualnoj nastavi, a može ubrzati proces učenja.
Početnici prave mnogo grešaka. Na svakom nivou znanja postoje određene teme o kojima se gramatički ispravno može govoriti, razgovarati i pisati.
Primera radi, potpuni početnici najpre uče kako da se predstave, kažu koliko imaju godina i čime se bave, a potom da to isto kažu za svoje prijatelje i porodicu.
Mogu da kažu koja im je omiljena hrana ili piće, ali i da naruče iste u restoranu. Takođe mogu jedni drugima da postavljaju pitanja na ove teme. Ako savladaju osnovne konstrukcije, mogu gramatički ispravno i bez grešaka da komuniciraju.
Pored toga, greške prave i polaznici na mnogo višim nivoima, recimo u neadekvatnoj upotrebi glagolskih vremena. Dakle, početnici ne prave mnogo više grešaka nego polaznici na bilo kom drugom nivou. Jednostavno je broj tema o kojima mogu da razgovaraju ograničen, shodno nivou.
Izgovor nije bitan. Ukoliko učite strani jezik jer vam je neophodan isključivo za čitanje ili poslovnu korespondenciju, može se desiti da vam poznavanje izgovora neće biti neophodno. Međutim, ukoliko komunicirate sa kolegama ili poslovnim partnerima preko mejla, verovatno će u nekom trenutku doći i do komunikacije "licem u lice", gde će biti važno ne samo šta kažete, već i kako.
Pored toga, setite se usmenih prezentacija – bilo da prezentujete na stranom jeziku pred kolegama sa posla ili auditorijumom punim nepoznatih ljudi, biće vam potrebno samopouzdanje da jasno i glasno kažete sve što imate, i to tako da vas svi razumeju. Sa druge strane, i u neformalnim komunikativnim situacijama, želećete da izbegnete moguće nesporazume usled pogrešnog izgovaranja neke reči.
Takođe, ako se preselite u stranu zemlju, nećete želeti da vas stanovnici te zemlje zauvek doživljavau kao stranca zbog "tvrdog" izgovora. Zato, vežbajte – mogu vam koristiti onlajn jednojezični rečnici, u kojima se pored svake reči nalazi i audio fajl sa izgovorom.
Ne možete efikasno da komunicirate jer "ne znate mnogo reči". Istina – vokabular je vrlo važan, i poznavanje reči koja precizno označava ono što želimo da kažemo štedi vreme i pomaže nam da budemo koncizniji, a naš govor elegantniji.
Međutim, setite se samo koliko puta ne možete da se setite prave reči na svom maternjem jeziku, ili jednostavno ne znate kako se nešto kaže, pa ga onda objašnjavate uz pomoć sinonima i opisnih fraza, ili pak definicija, i svejedno prenosite poruku.
Zašto tako nešto ne bi moglo da se primeni i u stranom jeziku? Iako manje koncizna, govorna poruka će biti prenesena. Na kraju krajeva, nivo fluentnosti se ne ogleda u poznavanju velikog broja izolovanih reči, već u korišćenju raznovrsnih rečeničnih konstrukcija.
Kada poznajete strukturu jezika, vokabular dolazi kao dopuna. Ukoliko ne poznajete strukturu jednog jezika, izolovane reči su samo slova na papiru.
Pogledajte našu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!
Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.