Najčešće zablude u učenju stranog jezika I

Kada želimo da se informišemo o novom fenomenu koji učimo, obično konsultujemo razne izvore: udžbenike, priručnike, internet, ali neretko jednostavno pitamo prijatelje, poznanike ili članove porodice. Ako učimo strani jezik, obratićemo se osobama koje su taj jezik već učile i zatražićemo ,,ljudski’’ savet. Međutim,svaka osoba u jedan savet ugradi i nekoliko svojih, i oboji ih ličnim iskustvima i doživljajima. Na taj način, znanje prestaje da bude objektivno, a samim tim, i pouzdano. Pogledajte zato nekoliko,,mitova’’ o učenju stranih jezika.

Učenje stranog jezika zahteva prirodan talenat. Kada je talenat u pitanju, lako možemo otkriti da li je neko talentovan za, recimo, muziku – ta osoba ume da ponovi tonove koje joj neko odsvira, prepoznaje disharmoniju, ume da prati melodiju itd. Kada je jezik u pitanju, teško je definisati tzv. ,,talenat za jezike’’. Primera radi, da li osoba nadarena za učenje jezika automatski pamti nove reči i po osećaju zna kako da ih koristi u rečenici? Ne bi se reklo. Istina je da je učenje jezika nekima lakše, možda zato što su komunikativniji, vole da čitaju, ili vole da uče nove reči. Štaviše, jezičke kompetencije su raznovrsne, pa neko može biti uspešniji u govoru nego u pisanju, u vežbama za razumevanje pročitanog ili odslušanog teksta, ili obratno.

Izvorni govornik je uvek bolji profesor od neizvornog. Iako ništa ne može zameniti autentičnost izgovora i intonacije izvornog govornika, dešava se da izvorni govornik predaje svoj maternji jezik stranim govornicima, a da pritom nema neophodno metodičko i pedagoško znanje. Imati izvornog govornika za profesora doživljava se i kao prestiž, pa se često zanemaruje činjenica da izvorni govornik jezika koji učimo kao strani možda ne poznaje naš maternji jezik, kao ni načine na koji maternji jezik oblikuje usvajanje pravila u stranom jeziku, pa često ne može da uvidi razloge zbog kojih učenici prave (i ponavljaju) određene greške.

Najbolji način za učenje jezika je u zemlji u kojoj se taj jezik govori kao maternji. Činjenica je da je stalna izloženost stranom jeziku ključ za razvoj komunikativnih sposobnosti, jer smo primorani da se služimo stranim jezikom u raznim govornim situacijama, pa samim tim i da na licu mesta pronalazimo reči i fraze koje će nam omogućiti da se sporazumemo. Međutim, šta ako ste po prirodi sramežljiva osoba koja će se nerado upustiti u razgovor sa nepoznatima? Ili izvorni govornici u zemlji u kojoj entuzijastično pokušavate da ,,upijete’’ strani jezik nisu podjednako voljni da komuniciraju? Štaviše, iako se u ovakvim okolnostima direktno usvaja ,,živ’’ jezik, niko vam ne garantuje da će biti i gramatički ispravan - izvorni govornici često skraćuju reči, koriste sleng i gramatički nepravilne konstrukcije.

Učenje gramatike je nepotrebno. Niko ne voli časove na kojima profesor ispisuje gramatička pravila, koja učenici prepisuju u sveske i uče napamet da bi radili pisane vežbe ili recitovali definicije. Međutim, pravila moraju biti prezentovana u određenoj formi, uvežbana kroz pisane vežbe da bi se polaznici bolje upoznali sa ciljnim konstrukcijama, koje će potom uspešnije primeniti u govornim vežbama, gde se ciljne gramatičke konstrukcije stavljaju u komunikativni kontekst. Važno je naglasiti da gramatička pravila nisu nasumična, smišljena od strane dokonih gramatičara, već predstavljaju alat za izražavanje jednostavnih i kompleksnih misaonih pojmova. Što su kompleksnije ideje koje želimo da izrazmo, to je kompleksnija i raznovrsnija gramatika kojom se služimo.

 

Pogledajte aktuelnu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!

 

Pogledajte našu ponudu kurseva stranih jezika

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.

 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove iz baze znanja na svoj i-mejl.