Nemački jezik: deset najčešćih grešaka (II deo)

Koje su to greške koje se često prave prilikom usvajanja nemačkog jezika?

Prvih pet najčešćih grešaka koje smo prethodno pomenuli ste već mogli da ispravite u vašoj konverzaciji na nemačkom.

Sada vam nudimo nastavak. Evo na šta bi takođe trebalo da obratite pažnju.

1. Predlozi

Jedan od najefektnijih načina da prepoznate nematernjeg govornika bilo kog jezika je pogrešna upotreba predloga. Nemački i srpski jezik se često razlikuju po upotrebi potpuno suprotnih predloga u istim idiomskim konstrukcijama. U rečenici ,,Ljutim se na njega“ bismo u prevodu na nemački iskoristili predlog ÜBER, te bi ta ista rečenica zvučala ,, Ljutim se o njega“. U srpskom koristimo lek ZA nešto, u nemačko isključivo PROTIV (gegen) nečega. Ono što je bitno da bi se ovakve greške izbegle je učenje rekcije glagola, prideva ili imenice, odnosno učenje „ponašanja” reči. Pod tim „ponašanjem” podrazumeva se da li ta imenica ili glagol zahtevaju neki određeni padež ili predlog.

2. Umlauti

Ovi glasovi zadaju problem od samog početka učenja nemačkog jezika. Nikome nije odmah jednostavno da ih izgovori, ali pored toga stvaraju probleme i u značenju. Pogrešno izgovorena reč, sa ili bez umlauta, može imati potpuno drugačije značenje od onog koje nam je bilo u nameri.  Uzmimo za primer glagol platiti (zahlen). Ako mu dodamo umlaut njegovo značenje će biti brojati. Primera je bezbroj. Kako nemački ima samo tri umlauta, obratite pažnju na one reči koje vam mogu biti potencijalni problem.

3. Imenica napisana velikim početnim slovom

Nemački jezik je jedini savremeni jezik u kom se sve imenice, bez izuzetka, pišu velikim početnim slovom. Ovo je mala stavka u odnosu na ostalih 9 tipova grešaka i lako premostiva prepreka. Svakako je problematično navići se na činjenicu da se apsolutno svaka imenica grafički naglasi. Ali, kada malo bolje razmislite, to je dosta lakše od učenja pravopisnih pravila srpskog jezika za pisanje reči velikim početnim slovom.

4. Pomoćni glagol u perfektu

Ko je učio nemački perfekat zna koji glagoli služe kao pomoćni u građenju prošlog vremena i isto tako dobro zna koliko to pravi poteškoća. U srpskom jeziku se za prošlo vreme takođe koristi pomoćni glagol BITI, ali u nemačkom ćete najčešće upotrebiti glagol IMATI. I baš iz tog razloga se ističe greška upotrebe samo glagola HABEN i izostavljanje glagola SEIN u perfektu. Činjenica je da su glagoli kretanja, koji zahtevaju pomoćni glagol SEIN, manje frekventni, ali trudite se da se ne naviknete na perfekat koji počinje samo sa ,,Ich habe…“.     

5. Poistovećivanje sa engleskim jezikom

Iako su dosta srodni i slični jezici, potpuno je pogrešno poistovetiti ova dva nama strana jezika. Ne samo da su konstrukcije često potpuno različite, već se isto tako nailazi na reči koje samo na prvi pogled deluju kao evivalenti. U pitanju su ,,lažni prijatelji”. Nemački vremenski prilog BALD (uskoro) nije isto što i engleski pridev BALD (ćelav). Isto tako se, na primer, vremenska odrednica  pre dve godine potpuno podudara sa nemačkom konstrukcijom vor zwei Jahren, dok će u engleskom predlog pre/ago stajati na kraju jezičke konstrukcije,  kao u primeru two years ago.

Pogledajte našu ponudu kurseva nemačkog jezika:

Premium kurs nemačkog jezika
Kurs Deutsch express
Konverzacijski kurs nemačkog jezika

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.

 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove iz baze znanja na svoj i-mejl.

Upišite svoju i-mejl adresu: