Grešimo na poslu, u saobraćaju, u spremanju hrane, u izražavanju na maternjem jeziku, te je sasvim normalno i očekivano da greške pravimo i prilikom korišćenja nekog stranog jezika. Nemački jezik važi za jedan od težih jezika, pa nas ne iznenađuje zašto se početnici bune pri pričanju ili korišćenju osnovnih gramatičkih pravila.
U nastavku smo izdvojili neke od najčešćih grešaka na koje treba da obratite pažnju i potrudite se da ih ne pravite.
1. Razmišljanje na srpskom
Iako ste u stanju da na maternjem jeziku iskažete neko svoje mišljenje na mnogo višem nivou, probajte da rečenice što više uprostite i razmišljate na nemačkom. Setite se onoga što ste naučili i probajte da to iskoristite u konverzaciji. Takođe, nemojte se truditi da prevodite konstrukcije doslovno. Nije sve moguće reći na potpuno isti način i što je najvažnije, budite opušteni i ne opterećujte se.
2. Rod imenice
Skoro svi učenici su se prilikom učenja nemačkog sreli sa ovim problemom. Jedno od najvažnijih pravila za učenje nemačkog jezika je da uvek učite imenice zajedno sa njenim rodom. Nakon izvesnog vremena steći ćete osećaj i veštinu da upotrebite dobar član. Pogrešan rod u rečenici je najčešće praćen lošim padežom.
PROČITAJTE I... DER, DIE ili DAS?
3. Izostavljanje subjekta
„Možeš li da mi dodaš olovku?”
„Mogu, izvoli.”
U ovom kratkom primeru očigledno je da je u srpskom jeziku normalno da se u rečenicama potpuno izostavi subjekat. Čak i ako bismo ubacili subjekat, rečenica na sprskom ne bi zvučala prirodno. Subjekat je negde suvišan:
„Možeš li ti da mi dodaš olovku?”
„Ja mogu, izvoli.”
Međutim, nasuprot srpskom, nemački jezik ne trpi izostavljanje subjekta te se nemojte voditi logikom sprske sintakse, već zapamtite da u nemačkoj rečenici obavezan pratilac glagolu je subjekat koji mu odgovara po rodu, broju i licu.
4. Red reči u rečenici
Ovo je greška koja se tiče sintakse, odnosno sklapanja rečenica. Nemačka sintaksa je mnogo fleksibilnija od engleskog jezika, na primer, ali ne i od sprskog. Svakako, ima puno sličnosti sa našim jezikom i trebalo bi da se koncentrišete na te sličnosti. Postoje tačno određena pravila koja se tiču pozicije glagola i subjekta, ponekad i objekta.
5. „ihr” i „Sie”
U skoro svakom stranom jeziku se (osim u engleskom) razlikuju oblici za persiranje i neformalno obraćanje. Ono što stvara malu poteškoću je to što u srpskom jeziku koristimo jednu zamenicu za persiranje „Vi” koja je identična sa zamenicom za drugo lice množine „vi”, samo se u slučaju persiranja piše velikim slovom. U nemačkom to nije slučaj. Govornici nemačkog jezika razlikuju učtivo obraćanje, tj. persiranje, od obraćanja grupi ljudi bez persiranja.
„Woher kommen Sie? (Odakle Vi dolazite?)”
Ovom rečenicom bismo se obratili jednoj osobi ili celoj grupi, ali je akcenat na učtivosti.
„Woher kommt ihr? (Odakle vi dolazite?)”
Ovim pitanjem se isključivo obraćamo grupi ljudi sa kojima imamo bliži odnos, te ne moramo da im persiramo.
PROČITAJTE I... NEMAČKI JEZIK: DESET NAJČEŠĆIH GREŠAKA (II DEO)
Pogledajte našu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!
Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.
Saznajte sve o učenju nemačkog jezika i životu u zemljama nemačkog govornog područja na sajtu www.ucenjenemackog.rs
