Pri prevođenju, bilo da se radi o pismenom ili usmenom, prevodioci se služe nizom prevodilačkih postupaka i tehnika. Izbor određene prevodilačke tehnike zavisi od konteksta, vrste teksta, pa i publike kojoj je prevod namenjen, i samim tim nije nasumičan. Shodno tome, u zavisnosti od pristupa koji prevodilac izabere, prevodni ekvivalent nekog teksta, rečenice, fraze ili samo jedne reči može biti različit. Jedna od osnovnih prevodilačkih tehnika jeste tehnika doslovnog prevoda.
U priručniku Prevodilačke tehnike i postupci profesora Borisa Hlebeca, namenjenom kako studentima anglistike tako i svima onima koji žele da se bave prevođenjem sa engleskog i na engleski jezik, razlikuju se dve vrste doslovnog prevoda: dosledno doslovni prevod (word-for-word translation, odnosno prevod reč-za-reč) i ograničeno doslovni prevod (literal translation odnosno bukvalni prevod).
Prvi se zasniva na ,,primarnom značenju“ a potonji na ,,sekundarnom značenju leksema i gramatičkih kategorija“. To znači da se kod dosledno doslovnog prevoda prevodi prvo značenje neke reči ili fraze, onako kako je ono dato u bilo kom rečniku, dok se kod ograničeno doslovnog prevoda prevodi drugo značenje. Pošto znamo da su reči neretko višeznačne, i da se značenje često očitava iz neposrednog rečeničnog konteksta, logično je pretpostaviti da prevod prvog značenja neke reči neće nužno biti adekvatan prevodni ekvivalent.
U laičkoj interpretaciji, ova dva vida doslovnog prevoda se često izjednačavaju, to jest, kada se kaže bukvalan prevod, zapravo se misli na prevod reč-za-reč. Kao ilustracija za terminološku i značenjsku razliku između ova dva vida doslovnog prevođenja, poslužiće nam primeri iz Hlebecovog pripručnika Prevodilačke tehnike i postupci: heavy rains, have talks i serve a sentence.
Dosledno doslovan prevod ovih fraza bio bi teške kiše, imati razgovore i služiti kaznu, dok bi ograničeno doslovan prevod glasio obilne kiše, voditi razgovore i izdržavati kaznu. Iako bi prevodom reč-za-reč značenje bilo preneseno, potonja rešenja su mnogo prirodnija. Nešto suptilniji primeri bili bi prevodi fraza reasonable price i control oneself – razumna cena i kontrolisati se.
Mnogi izvorni govornici srpskog jezika rekli bi da je insistiranje na rešenjima pristupačna cena i obuzdati se zapravo nepotreban jezički purizam, ali ne smemo zaboraviti da je za očuvanje svakog jezika neophodno koristiti mehanizme kojima taj jezik raspolaže, a ne uvoditi i ustaljivati nova rešenja na uštrb postojećih. To se naročito odnosi na ona prevodna rešenja kojima se nije prevelo samo značenje, nego se i preslikala kolokacija nesvojstvena jeziku na koji se prevodi.
Uprkos rasprostranjenosti, dosledno doslovan prevod, odnosno prevod reč-za-reč ima negativnu reputaciju kod laičke populacije, zato što je ovakav prevod najtransparentniji i deluje kao da nikakva naročita tehnika nije primenjena pri prevođenju. Štaviše, laici, kao i neiskusni prevodioci, često prave grešku kada pri prevođenju ne uzimaju u obzir celokupni rečenični ili tekstualni kontekst.
Neretko se dešava da se za nepoznatu reč potraži definicija u nekom od onlajn prevodilačkih alata, kao što je Guglov prevodilac, i da se dobijeni prevod nekritički prihvati kao adekvatan. Čak iako je prevodni ekvivalent značenjski tačan, to i dalje ne mora da znači da je on žanrovski i stilski adekvatan, kao ni da formira odgovarajuću kolokaciju u jeziku na koji se prevodi. Takvi su i gorenavedeni primeri teške kiše, imati razgovore i služiti kaznu.
Još jedan od primera neadekvatne kolokacije može biti i prevod fraze make money, koji bi glasio praviti novac, što je u ovom slučaju neprihvatljivo rešenje, jer srpski jezik raspolaže glagolom zaraditi, dok je i samo rešenje kolokacija koja nije u duhu srpskog jezika. Isto važi i za prevod fraze short story, koji ne bi trebalo da glasi kratka priča, kada je u srpskom jeziku već odomaćena reč novela.
Pored smernica i implikacija za prevođenje, osvetljavanje prirode doslovnog prevoda ima i metodološke implikacije, naročito kada je u pitanju učenje i usvajanje vokabulara. Naime, preporučljivo je ohrabrivati učenike da novi vokabular pamte u kontekstu, odnosno da pamte način na koji se reč koristi, pre nego prevod te reči na njihov maternji jezik. Kao što se moglo zaključiti iz navedenih primera, jedna reč može imati nekoliko prevodnih ekvivalenata, tako da je za učenje jezika, kao i za njegovu primenu u govoru, pisanju ili prevođenju, neophodno usvojiti studiozan holistički pristup i fokusirati se na materijale na stranom jeziku koji se uči.
Pogledajte aktuelnu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!
Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.
