Ranije je bilo obavezno izučavati ruski jezik u osnovnim školama. Potom je postao izborni jezik, pored francuskog i nemačkog, a danas postoji mali broj škola u kojima se on izučava. Mnogi ga ne vole navodeći kao razlog to što zvuči isuviše pevljivo i mazno, dok im se nemački mnogo više dopada. Stiče se utisak da je podela tu često prilično jasna: oni koji vole nemački jezik, ne vole ruski, i obratno. Ne čini se da su razlozi skriveni u istoriji odnosa naše i tih zemalja, već da je reč o samoj melodičnosti jezika.

Takođe ste mogli čuti od svojih dedova da kažu da je ruski isti kao srpski: “Malo izvrneš srpski i eto ti ruski!“ E tu leži velika zamka. Istina je da nama, govornicima srpskog jezika, ne pravi toliku poteškoću razumeti ruski jezik, koliko bi nam bilo teško, tj. nemoguće, da razumemo nemački, mađarski ili skandinavske jezike, na primer. Odgovor se naravno može naći u činjenici da oba jezika pripadaju slovenskoj grupi jezika: ruski istočnoslovenskoj grupi, dok srpski jezik pripada zapadnojužnoslovenskoj grupi. Ali koliko to može da predstavlja prednost, toliko ta sličnost može da otežava učenje ruskog jezika.

Sličnost, ponekad i potpuna identičnost, reči i njihovo potpuno različito značenje ono je čime ćemo se pozabaviti ovom prilikom. Tu je reč o Lažnim prijateljima – parovima reči dva jezika koji izgledaju i zvuče isto ili slično, ali imaju potpuno različito značenje.

I u ruskom i u srpskom jeziku postoji reč iskustvo/искуство, ali na ruskom jeziku ta reč znači umetnost. Слово na ruskom znači reč, dok je буква na ruskom slovo, a kod nas vrsta listopadnog drveta. Живот ne znači život, već stomak; Столица nije stolica, već glavni grad. Sada već i onim najhrabrijima, koji su verovali da već  „pola ruskog“ znaju time što su govornici srpskog, postaje jasno da ono što su smatrali svojom prednošću u učenju ruskog može u stvari biti otežavajuća okolnost.

Govoreći o svom bogatom iskustvu, poznata profesorka ruskog jezika, gđa Gordana Naumovićа, navodi jednu zanimljivost. Naime, kako je radila kao prevodilac za predsednika Tita, uvek su je Zvanične delegacije Sovjetskog Saveza pitale šta u stvari znači „Tito je naš ponos“, jer u ruskom jeziku „ponos“ znači „dijareja“. Ako ste možda ovu priču nekada čuli kao vic, ona to ipak nije. A razlog mnogih nesporazuma, kao i u ovom konkretnom slučaju, leži upravo u Lažnim prijateljima.

Život i rad profesorke Gordane Naumović je više nego interesantan. Ukoliko želite da saznate nešto više, možete pogledati datu reportažu.

 

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.

 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove iz baze znanja na svoj i-mejl.

Upišite svoju i-mejl adresu: