Poslednjih decenija lingvisti i sami predavači stranih jezika dosta polemišu o tome da li bi u nastavi stranih jezika trebalo ili ne koristiti maternji jezik i prevođenje.

Iako nam se ponekad čini da je gramatičko-prevodni metod trebalo da ostane u prošlom veku i dalje postoje oni koji tvrde da on može biti i te kako koristan.

U nastavku nudimo nekoliko razloga za i protiv prevođenja u nastavi stranih jezika.

Prednosti prevođenja

• Prevođenje bi se moglo posmatrati kao ušteda vremena ukoliko se učenik zbuni u nekom trenutku prilikom realizovanja neke aktivnosti na ciljnom jeziku, pa bi objašnjenje iziskivalo više vremena od planiranog. Tada je možda bolje ponuditi prevod sporne reči ili fraze nego se zadržati i poremetiti koncept aktivnosti.
• Kada je reč o poslovicama, kolokvijalnim izrazima i frazama, ekvivalent na maternjem jeziku bi mogao da doprinese boljem razumevanju, kao i učenikovoj sigurnosti.
• Ako je neko navikao da uči putem prevođenja, može mu biti teško da se navikne na drugačiji sistem učenja. U tom slučaju, upotreba ciljnog jezika i  prevoda na maternji jezik bi trebalo da bude izblansirana tako da učenik ne bude isfrustriran, a da se s druge strane postepeno navikava na slušanje i korišćenje isključivo stranog jezika na času.
• U pojedinim situacijama prevođenje može biti potvrda profesoru da su đaci razumeli ono što je prethodno objašnjeno na stranom jeziku.

Mane prevođenja

• Jedna od mana učenja putem stalnog prevođenja jeste traženje ekvivalenta i kada to nije moguće. Neke kulturološke pojmove poput tapas i siesta, na primer, nije moguće adekvatno prevesti. Ne možemo na srpski prevesti razliku između to borrow/ to lend, osim da objasnimo da se jedno koristi kada mi od nekoga uzimamo, a drugo kada nekome dajemo nešto u zajam. Vrlo čest je primer da neko kaže my sister, a da pritom misli na svoju sestru od tetke.
• Najčešća opasnost od prevođenja nastupa i kada đaci počnu da govore strani jezik pogrešno kopirajući strukture maternjeg jezika. Tako dobijamo enjoy in something, you’re in right, po gledu na „uživati u nečemu” i „u pravu si”. Na isti način, neko kome je maternji jezik engleski, a uči srpski, reći će: „Imali smo lepo vreme.”(We had a nice time).
• Korišćenje oba jezika, prvo ciljnog pa maternjeg, nekada može biti dobra vežba pogotovo na početnim nivoima. Međutim, postoji opasnost da se đaci jednostavno „isključe” dok slušaju ciljni jezik zato što znaju da će istu stvar kasnije čuti na maternjem.
• Učenici se lako naviknu na prevođenje i ako profesor na drugačiji način objašnjava, oni počinju jedni drugima da prevode ne bi li svi razumeli. To stvara haotičnu atmosferu za rad.
• Ukoliko za nepoznatu reč ponudimo prevod, nećemo naterati učenike da razmišljaju na stranom jeziku, uskraćujemo im objašnjenje, asocijaciju, kontekst i samim tim doprinosimo da se prevedeno automatski zaboravi.
• Uz mnogo prevođenja, ciljni jezik činimo manje bliskim. Kada učenik govori strani jezik neće se osećati prirodno. Stalno će se osećati nesigurnim, a profesor neće moći da spreči njegovo potpomaganje maternjim jezikom da bi se izrazio.

Analizirajući argumente za i protiv, možemo zaključiti da maternji jezik u jednoj maloj meri pomaže, ali da mnogo više otežava savladavanje stranog jezika. Zato je poželjno elminisati njegovu upotrebu što je pre to moguće. Tek tada možemo postići željeni cilj, a to je da se učenik oslobodi i zaista dobro progovori strani jezik.

 

Pogledajte aktuelnu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.