Saveti za uspešnije učenje stranog jezika

Savremen pristup učenju jezika ima svoju naučnu osnovu kojoj su doprinele mnoge nauke i discipline, među kojima su najznačajnije filologija, psihologija i pedagogija. Tekst koji sledi spoj je toga što sam pročitala na stotinama, možda i hiljadama stranica, i mog ličnog iskustva,  prvenstveno kao učenika, a potom i profesora.

Jezički ego. U naučnoj i stručnoj literaturi o usvajanju stranih jezika, može se sresti izraz jezički ego. Kad usvajamo strani jezik i kad ga koristimo u usmenoj ili pisanoj formi, mi se u nekom smislu transformišemo u drugu osobu. Zašto? Pa zato što nas naše poznavanje stranog jezika ograničava, te u komunikaciji ne možemo da se izrazimo s lakoćom s kojom to radimo na maternjem jeziku. Samim tim, ne možemo biti podjednako duhoviti, ironični, dovitljivi ili elokventni, pa se često osećamo loše. To nismo mi u punom sjaju. Stoga, izmislite novo ja!

Na prvom času, kad se predstavljamo, predložim ljudima da smisle novo ime za sebe. To može jednostavno biti engleska varijanta njihovog imena – recimo,  Andrija postane Endru, Marija Meri, a Svetlana  Lusi.  Ja se zovem Ivana,  ali na časovima sam odnedavno Džejn. Približnije bi bilo Džoana, ali meni se ovo više sviđa. A u tome je i poenta – da preuzmete ime koje vam se sviđa. Možda vam zvuči smešno ili preterano,  ali probajte.  Ako ne možete sami da smislite,  potražite pomoć od profesora. Verujte mi, kad nekoliko puta izgovorite to ime, osećaćete se bliži i tom jeziku i toj kulturi, a to vam može biti samo podstrek.

Mentalno prevođenje. Sigurno jedna od najvažnijih stvari. Nemojte prevoditi!  Ako želite da uradite jednu dobru stvar za sebe kao učenika jezika,  onda se trudite najviše što možete da ne prevodite u glavi rečenicu sa srpskog na engleski dok pričate sa nekim. Zašto? Postoji mnogo razloga. Prvo,  tako stalno nailazite na blokade i potvrđujete sebi koliko „ne znate”.  Svako malo zastajkujete da potražite od profesora ili rečnika ovu reč ili onaj izraz, koji kad jednom iskoristite, gotovo sto posto zaboravite.  Drugo, prevođenje je posebna veština, kojom verovatno ne vladate. Srpski i engleski nisu jezici u ogledalu, niti pozitiv i negativ filma, pa da jedna reč ili izraz na engleskom ima direktnog i apsolutnog para u srpskom.

Najbolje je da se na času, ili u datoj komunikativnoj situaciji,  potrudite da što više pravilno primenite pređeno gradivo, ono što ste radili, što znate. Posmatrajte to ovako – učenje jezika je kao da gradite kuću u stara stara vremena. Morate sve sami da napravite, od poda do plafona, od činije do kreveta, a to zahteva trud i vreme. Mentalno prevođenje je stalno pokušavanje da kod kuće obavite neke poslove za koje nemate uslove, a kad tražite stalnu pomoć za taj prevod to je kao da stalno pozajmljujete nož od komšije (pozajmite nož da isečete parče hleba, pa ga vratite, pa ga opet pozajmite za  5 minuta, i tako do u nedogled). Vremenom ćete imati u kući sve što vam treba,  ali do tada mnogo je svrsishodnije da se služite onim što imate i da vredno i uporno radite na stvaranju novog.  Put je duži, ali na kraju vam ostaje funkcionalna kuća.

Primenjive fraze. Često se previđa činjenica da se nečiji bogat rečnik ne sastoji samo od poznavanja i korišćenja pojedinačnih reči, već celih fraza. Nedostatak upravo tih fraza osećaju pojedinci koji kasnije počnu da uče engleski i predano vežbaju gramatiku i trude se da zapamte pojedinačne, izdvojene reči,  ali u komunikaciji stalno zapinju,  jer im nedostaju ti prirodni izrazi. Nasuprot njima, oni koji su engleski učili kroz crtane filmove, kompjuterske igrice, filmove i muziku, poznaju i koriste upravo te fraze,  zbog čega se sagovorniku čini da „rasturaju” koliko znaju (iako je njima često gramatika problem). Ovime ne favorizujem nikoga, štaviše – oba tipa učenika imaju svoje prednosti i mane. Uspešno učenje je kad iskoristite prednosti i minimizujete mane.

Pod primenjivim frazama mislim na izraze ili čitave rečenice koje zvuče prirodno,  a možete ih upotrebiti u najrazličitijim situacijama. Navešću jedan primer – izraz “That sounds good” znači “To zvuči dobro.”  Ovu rečenicu možemo da upotrebimo kad se dogovaramo u koji kafić želimo da idemo, koji  film da pogledamo, kad nam prijatelj priča o novom poslu ili nas poziva na večeru i kaže šta će spremiti. Iako se ovaj izraz može preslikati u srpskom, iz iskustva znam da prevođenje u  99 odsto slučajeva ne pomaže.  Dok vi prevedete „to”, pa  glagol „zvučati” da se slaže sa „to”, pa „dobro”, proš’o brzi voz, da tako kažem.  Ali ako se fokusirate na celu rečenicu, i ponovite je par puta,  garantujem da ćete je zapamtiti lakše u paketu.

Ovakvih fraza ima jako puno i svuda su oko vas – u tekstovima koje čitate u udžbeniku, čak i u jezičkim vežbanjima za gramatiku i vokabular, i naravno, u izražavanju onih koji znaju više od vas. To ne mora biti samo profesor, već i neki drugi od učenika sa kojima ste u grupi. Treba prosto biti otvoren za ideju da je jezik svuda oko vas i čeka da „štrpnete” korisne, usputne sitnice (moj profesor ruskog na fakultetu ih je zvao krupnice). I naravno, ne možete odmah upiti sve – jedna do dve fraze nedeljno,  pa i mesečno, sasvim je dovoljno.

One će vam pomoći i da smanjite učestalost prevođenja, ali će ojačati i vaš jezički ego – osećaćete se bolje i uspešnije u komunikaciji.

 

Pogledajte aktuelnu letnju akciju klikom na: 50% POPUSTA za pohađanje letnjih intenzivnih kurseva stranih jezika!

 

Pogledajte našu ponudu kurseva stranih jezika

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.

 

Prijavite se na mejling listu i dobijajte najnovije tekstove iz baze znanja na svoj i-mejl.

Upišite svoju i-mejl adresu: