Jeste li se nekada zapitali o tome kako se sve na srpskom jeziku može nazvati fenomen usmene razmene reči među sagovornicima?

Najpre, za to koristimo glagole „razgovarati” i  „pričati”. Ukoliko je razgovor formalan i ima za cilj pronalaženje zajedničkog rešenja, koristimo reči „pregovarati”, „dogovarati se”. Ukoliko razgovaramo neobavezno, onda „ćaskamo”.

Ako pričamo o nečem tajnom onda „ćućorimo”. Veseo i glasan razgovor nazivamo „žamorom”. Ukoliko neko, pak, priča o nečemu nevažnom, kažemo da „naklapa”, „toroče”, „mlati praznu slamu”.

Ukoliko govorimo o nekome u njegovom odsustvu, onda „ogovaramo”, „opanjkavamo” „ispiramo usta”.  Skoro sam čula  i izraz „češati jezik” u značenju „ogovarati”.

Pričanje o pojedinostima koje mogu, a ne moraju biti istinite, nazivamo „tračarenjem”. Kada se rečima nadmudrujemo, „nadgovoravamo se”.

Ukoliko iznosimo različita mišljenja, onda se „raspravljamo”, „prepiremo”. Ako to „raspravljanje” uzme maha i postane glasnije i agresivnije, onda se „svađamo”. Ako smo ljuti, onda „urlamo”, „vrištimo”, „pištimo”.

Veoma je zanimljivo što neretko ljudskom govoru pripisujemo termine koji su bliži oglašavanju životinja nego ljudi. Često se kaže, uglavnom za žene koje mnogo govore, da „kokodaču”.

Kada neko govori dijalektom u kome su izražene akcenatske dužine, kaže se da „muče” ili „arlauče”. Kada neko u naletu emocije ispusti visok ton, kažemo da je „riknuo”, ili „kriknuo”. Kada je neko ljut, i kroz zube govori, izražavajući bes svakom rečju, kažemo da „frkće”.

Zaljubljeni među sobom „cvrkuću”. To se čuje češće nego „nežno razgovaraju”. Neko ko govori veselo i melodično, prosto „pevuši”. Ako, pak,  nečiji glas ne zvuči baš najprijatnije kažemo da „krešti”, „dreči”, „pišti”.

Međutim, ovo nije sve. Vrlo često govor dovodimo u vezu i sa zvukovima koji ispuštaju mašine. Ukoliko neko mnogo priča, kažemo da ne „zaklapa”, da „melje”, da je „kao navijen”. Ukoliko govori gluposti kažemo da „blebeće”, „lupa”, „lupeta”, „zvekeće”. Kada je neko isuviše napet, i „kap prelije čašu” iz nekog razloga, on počne da „puca”, „praska” i reči „pršte”.

Ovih primera ima još mnogo. Moramo priznati da smo prilično maštoviti u smišljanju termina. Vrlo smo talentovani za nijansiranja u značenjima i svi su nam termini izuzetno živopisni i nedvosmisleni. To mnogo govori o našoj kulturi, pa samim tim i o našem jeziku. Bilo bi lepo kada bismo se češće osvrtali na to koliko je on bogat i koliko toga možemo da postignemo govoreći ga.

 

Pogledajte aktuelnu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!

Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.