Šta je aktiv, a šta je pasiv u engleskom jeziku?
U aktivnoj rečenici, subjekat vrši radnju.
U rečenici: Colin loves Emma.
Colin je subjekat, on je taj koji vrši radnju tj. on voli Emu koja je objekat rečenice.
Kada koristimo pasiv u engleskom jeziku, objekat postaje subjekat rečenice. Umesto da kažemo Colin loves Emma, rekli bi: Emma is loved by Colin. Subjekat rečenice postaje Emma iako ona ne vrši nikakvu radnju, fokus rečenice je prešao sa Colina na Emmu.
Pasiv u engleskom se gradi kombinovanjem oblika glagola to be i prošlog participa glavnog glagola.
Pasiv najčešće nije najbolji način da formulišete svoje misli zato što ponekad može zvučati čudno i neodređeno. Takođe rečenice u pasivu su obično duže neko u aktivu, pa ako želite koncizan i kratak tekst, bolje se držite aktiva.
Kada stavljate rečenice u pasiv, osoba koja vrši radnju vrlo lako može biti izostavljena, kao u rečenici Emma is loved. Problem sa ovom rečenicom je taj da ne znamo ko voli Emu.
Političari često koriste pasiv kada namerno žele da izostave informaciju ko vrši radnju, kao u poznatoj rečenici Ronalda Regana: Mistakes were made. koja se odnosila aferu Iran-Kontra. Drugi primeri korišćenja pasiva u političke svrhe i izbegavanja odgovornosti su:
Bombs were dropped.
Shots were fired.
Obratite pažnju na vesti i sami ćete čuti primere pasiva.
Istu upotrebu pasiva imamo i u poslovnom engleskom, složićete se da mnogo bolje zvuči:
Your electricity will be shut off.
nego,
We, the electric company, will be shutting off your power.
Da li je teško razumeti Pasiv u engleskom jeziku?
Skorašnja istraživanja pokazuju da je manje obrazovanim ljudima (koji su rano napustili školu) teže da razumeju rečenice u pasivu nego u aktivu, tako da ako pišete za šire narodne mase, bolje je da se držite aktiva.
S druge strane, pasiv ima svojih prednosti, na primer kada zaista ne znamo ko vrši radnju onda ne možemo ni da imenujemo osobu. Ovo je veoma čest slučaj sa policijskim izveštajima, reći ćemo
The store was robbed.
zato što niko ne zna ko je opljačkao radnju.
Pasiv je takođe korisan u pisanju fikcije. Na primer, pišete krimi roman i želite da naglasak da stavite na ukradenu sliku zato što je to tema oko koje se vrti zaplet. Pasiv bi bio najbolje rešenje jer bi bilo efektnije napisati:
The painting was stolen.
nego
Somebody stole the painting.
Razlika nije velika, ali u pasivnoj rečenici fokus je na slici, a u aktivnoj fokus je na nepoznatom pljačkašu. Kada želite da vaša rečenica dobije dozu misterije, koristićete pasiv, ali baš iz tog razloga pasiv nije dobra ideja kada želite da vaš tekst bude jasan.
Pasiv je preporučena forma pisanja za naučne radove zato što daje rečenici privid objektivnosti. Nekad je u redu koristiti i aktiv, kao u primeru:
We sequenced the DNA
umesto,
The DNA was sequenced
ali generalno naučnici treba da izbegavaju da spominju sebe u zaključcima kao u rečenici:
We believe that mutation causes cancer.
Pogledajte aktuelnu akcijsku ponudu kurseva stranih jezika klikom na: Akcijske cene!
Pročitajte još korisnih saveta o učenju stranih jezika i otkrijte jezičke zanimljivosti u Bazi znanja.
